Пре сунца, пре зоре, пре него што је свет уопште знао значење светлости, тихи жар се пробудио у срцу таме - и са њим је почео први дах стварања.

Опис:

Свет спава под огромним плаштом ноћи, тиха земља полако дише у сенци нерођеног времена. Преко бескрајних равница постојања, ништа се не помера осим тихог пулсирања чекања. Тада, дубоко у хладним грудима древног камена, слабашан гримизни сјај се буди. Искра - мала, крхка, готово заборављена - отвара очи у тами. И из тог једног скривеног жара, прва ватра света почиње да дише.